Психолог

Поштовани родитељи,

Полазак у вртић је велики догађај за Вас и Ваше дете, јер је то прво искуство одвајања од родитеља са непозанатим особама и прилика да дете мења своје научене обрасце понашања и навика. Ово је такође и веома осетљив период како за дете тако и за Вас, јер су осећања помешана-стрес и страх од одвајања и код родитеља и детета , али и пнонос и срећа што дете прелази нове степенице у свом развоју. Веома је важно да знате да не постоји дете које се није адаптирало на колектив и вртић, неком детету ће требати мање неком више времена и то зависи од многих фактора(темперамента детета, стечених навика до поласка у вртић, узраста...):

• Процес прилагођавања је најлакши у периоду од 5-6 месеци, јер дете нема још развијене све навике. Такође је лакши период за адаптацију после 18 месеци старости детета, јер због зрелијих нервних функција, дете је у стању да неке промене лакше прихвати и разуме. У периоду од 12-18 месеци за дете је карактеристично да се везује зе једну доминантну фигуру, те и адаптација може бити тежа, јер дете најчешће испољава страх од одвајања од фигуре везивања.
• Телесно и физичко стање детета такоће може да има утицај на дужину адаптације, теже се прилагоћавају деца која су физички осетљива и хронично лошијег здравља због чешћих изостанака
• Дужа одвојеност од родитеља пре поласка у вртић такође може да изазове појачан старх и неповерење
• Значајне промене у породици: рођење другог детета, болест, развод, пресељење утиче на целокупно понашање детета па и на процес прилагођавања. Зато је важно да се неке велике прекретнице у развоју планирају пре или после времена када се дете адаптира на колектив(одвикавање од цуцле, пелена...)
• Начин васпитања детета у породици и усвојене навике такође могу да имају утицај на процес прилагођавања, као и лоше стечене навике успављивања, храњења...Свакако да се неке навике толеришу неко време, због процеса адаптације, и не инсистира се на промени код детета, јер би то могло додатно појачати страх и нелагодност
• Лакше се адаптирају деца која су имала позитивна емоционална искуства у породици, и правовремено задовољавање физиолошких и психолошких потреба
• Повољнији ток прилагођавања имају деца из вишечланих проодица и деца која имају искуства дружења са вршњацима и више социјалних контаката

 

Оно што Ви као родитељи можете да урадите да детету олакшате адаптацију на колектив:

• Имајте поверења у медицинске сестре-васпитаче, да су код њих деца сигурна и да их дочекују са топлином у средини која је прилагоћена њиховим потребама
• Првих недеља у зависноти од потреба и могућности породице, препоручује се да боравите заједно са дететом у васпитној групи или да дете скраћено борави у вртићу, па би било добро да испланирате слободне дане да бисте помогли детету у адаптацији
• Поделите са васпитачима све битне информације о развоју Вашег детета, навикама, искуствима, евентуалних здравствених проблемима или проблемима у развоју, јер ће оне помоћи васпитачима да боље и лакше упозанају Ваше дете
• Посебно је важно да својом узнемиреношћу додатно не узнемиравате дете(јер је ово адаптација и за родитеље, на нову фазу у развоју детета и породице). При том је узнемиреност једна уобичајена појава, јер то није одвајање само за дете већ и за родитеља. Али деца боље разумеју невербалну него вербалну комуникацију те је добро да пред дететом не говорите о проблемима које има и не испољавате узнемиреност
• Важно је знати да период адаптације увек добро почињати почетком недеље, и касније када дете изостане неки период због болести
• Не примењивати мере застрашивања „Видећеш ти кад одеш у вртић“ и слично, јер вртић треба да буде , као и породица, место сигурности и поверења
• При одвајању не треба се дуго задржавати, већ се смирено поздравити и поновити детету онолико пута колико му је потребно да идете на посао и да ћете доћи по њега(после ручка, ужине...јер је деци јако важно да знају када је то, а немају још развијену способност разумевања времена)
• Током адаптације на вртић дете може испољавати неке регресивне облике понашања, нешто што је радило на млађем узрасту-сисање палца, тражење цуцле, пишкење у кревет, као и неке друге промене-ноћно бућење, слабији апетит, лошије расположење, напади беса. Ово су све уобичајене реакције и како адаптација буде боље, тако ће се и ова понашања мењати.

Важно је да знате да је полазак у вртић значајан догаћај и за Вас и за дете и да је то велики корак у развоју који сви заједно треба лакше да савладамо! Дајте себи дозволу као родитељу да погрешите, да нешто не знате, будите оптимистични у погледу савладавања ове развојне фазе(и свих наредних), а колектив предшколске установе је ту да Вам помогне да овај период што безболније прође. Ако имате дилеме слободно се обратите васпитачима-мед. сестрама у групи, и стручној служби установе.

Срећан Вам почетак и све најбоље на путу родитељства!

 

Психолог установе                                                                    Педагог установе

Бојана Јоцовић Делић                                                              Славица Потежица

 

ПИСМО ПРЕДШКОЛЦА РОДИТЕЉИМА   

Драги моји родитељи,

Будите стрпљиви са мном. У школи се учи и мисли, зато ми је потребно да сазрим, а не само да будем паметан. Молим вас, будите стрпљиви и сачекајте да се мој мозак довољно развије! Ви сте одрасли и знате колико предмета има у школи, и да ће бити дана када ћу морати и по пет часова да седим, слушам и размишљам о чему ми учитељица говори.

А када дође дан да кренем у први разред, молим те, дозволи ми да се на тај дан лепо обучем и да будете поред мене, и ти, и тата! Хоћу да све буде свечано, јер се осећам тако важно. Било би лепо да ми направиш торту и да позовеш деке, беке, тетке и ујне, и све оне за које знаш да су ми драги.

Молим те, не допусти им да ме школом плаше! Да ми говоре како ће ми бити тешко, како више неће бити игре, како ће ми учитељица бити страшна, а математика баук. Можда су неке од тих ствари тачне, али допустите ми да то сам закључим, а не да други уместо мене то чине.

Школску торбу ћемо купити заједно, али молим те, прво ти сама погледај по радњама и одабери шта је за мене, јер ја не знам колико која вреди. Нека буде лагана и нек се носи на леђима, јер ће ми уџбеници бити тешки. Купи ми тање свеске, никако с дебелим корицама, јер ће ми уз уџбенике и прибор бити претешке.

Да! Тек прибор! Ја ћу сигурно желети неки леп и шарен, али ти буди одлучна и купи ми обичан. Онај шарени ће ми привлачити пажњу и играћу се са њима на часу, па нећу упамтити шта учитељица говори.

Молим те, буди стрпљива док пишем или читам, и не седи ми над главом! Нећу увек умети да ти поновим све из првог пута, па те молим да не вичеш на мене и да ме форсираш, јер ће ми бити само још теже. Сети се како си ме учила код баке у башти да препознајем које су јагоде зреле и које смем да поједем. Е, тако је и са школским предметима! За неке самс тасао, а за неке ми треба још мало времена, па ме пусти да се све то код мене „сложи“ како треба.

Молим те, помози ми да се у школи што боље снађем. У њој ће ми бити све ново и необично. Школа је велика, учитељици морам да се обраћам са Ви, на часу не смем да шетам и причам. Све је то другачије него у вртићу! Зато, ако будем грешио, не критикуј ме, него разуми да је све то за мене велика промена. А ако ме дргуи буду критиковали, молим те, прво стани на моју страну, јер ја сам твоје дете, и заштити ме, јер ћеш ми тиме најбоље показати своје поверење.

Молим те, када будем радио домаћи, не подцењуј ме, а и не хвали ако није за похвалу. Буди објективна и сама процени како радим. Знам, биће ти тешко јер ћеш вероватно очекивати да све сјајно радим, и да ми све лако иде. Молим те, имај поверења у мене, буди стрпљива и ја ћу ти показати да знам. Радићу још боље ако ме ти и тата будете правилно подстицали. Сети се, критикујте само моје понашање којим нисте задовољни, а мене волите и уважавајте, па ћете видети да ћу се у понашању брзо поправити.

Молим те, првих дана ме ти води у школу и учи ме којим путем треба да идем. Ако ме будеш водила пречицом која је опасна, знај да ћу туда и ја ићи, без обзира што си ме ти упозорила да само са тобом смем тим путем! Зато ме води од почетка правилно како бих ја био безбеднији.

Молим те, не очекуј од мене, када пођем у школу, да увек храбро и паметно поступам, јер сам ја још увек дете! Не забрањуј ми игру због школских обавеза, него ми помози да и кроз игру нешто научим. Препознавање и читање слова док шетамо је много занимљивије него да само седећи гледам у њих и читам.

Молим те, када ми задаш неки задатак да га урадим, инсистирај на томе да га завршим, а да при том не буде важан начин на који сам га радио. Покажи да верујеш у мене и моје способности и подстичи ме да будем све бољи и бољи.

Молим те, не неграђуј ме за добру оцену новцем или неком куповином! Учи ме да сам ја одговоран за свој успех а ти ми само покажи да си поносна на мене. И не пореди ме, никад, баш никад, са братом, сестром или неким другим! Ја то не волим да чујем, јер ја сам ја и хоћу да се уверим да ме баш таквог волиш. Ако не радиш тако, из ината ћу бити баш онакав какав не желиш да будем!

Молим те, ако понекад претерам у својим прохтевима, не попуштај ми! Нећеш  бити боља мама ако ми понекад нешто допустиш, а понекад не. Само ћеш ме збунити! Нећу знати, како треба да се понашам, и када одрастем нећу ти бити захвалан што си била попустљива, наго напротив, бићу љут на тебе што ниси била чвста и доследна.

Молим те, научи ме да размислим пре него што некоме одговорим, и допусти ми да другима кажем „Да“ и „Не“. Помози ми да се исправно учим на својим грешкама како бих напредовао и разговарај са мном о свим темама које су важне за мене, по твом мишљењу.

Резултат твог умећа родитељства бићемо Ја и мој успех!

(преузето из књиге „Замке васпитања“, Александре Јовановић-Мађар)

 

Поштовани родитељи, уколико имате неке дилеме везано за спремност Вашег детета за школу, Добро дошли сте!

Бојана Јоцовић Делић , психолог установе