Историјат

ИСТОРИЈАТ ПРЕДШКОЛСКОГ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА ВРБАСА (1945-1969)

Након ослобођењa Врбаса, дечја игралишта (забавишта) формирају се у оквиру тадашње јединствене четворогодишње основне школе (1944-1951). Рад се одвијао у посебним просторијама и нису имала наменска буџетска средства.

Као прва забавиља (васпитачица), у одељењу на српском језику, наводи се Ксенија Рајинац, супруга овдашњег учитеља Војислава Рајинца. Постављење је добила од Команда места Врбас, 28. новембра 1944. године, и службовала је до 24. јула 1947. године. Поред забавиље игралиште је имало и једну даду (дадиљу).

У циљу стручног усавршавања забавиљи Ксенији Рајинац, 11. јануара 1946. године, Среско повереништво Кула доставило је предавање Матије Амброжића: Дечја обданишта у Совјетском Савезу и код нас, а њеној наследници Станислави Миленковић реферат: О играма и играчкама у забавишту, достављен је 29. априла 1948. године.

На основу указане потребе и расписа Среског повереништва за просвету, половином јуна 1948. године, покренуто је отварање игралишта на мађарском језику. За рад са децом, 7. септембра 1948. године, ангажована је Јелисавета Тот. Јелисавета Тот, након Грађанск школе (1916), завршила је двогодишњу Забавиљску школу 1918. у Будимпешти. У предратној основној школи у Врбасу, као забавиља, ради од 21. фебруара 1921. до ослобођења.

Школске 1948/1949. године у дечјем игралишту на српском језику уписано је 74 деце-полазника (36 женских). Са децом је радила Станислава Миленковић, са завршеним курсом за забавиље, 1929. године у Дубровнику.

Рад се одвијао у школској згради у Улици Исе Секицког, бр. 65.На мађарском језику уписано је 66 полазника (30 женских), настава се одвијала у згради Мађарског дома културе, Улица маршала Тита, бр. 139.Половином маја 1949. године Среско повереништво просвете доставило је списак дечје литературе коју треба да користе васпитачи дечјих игралишта, у раду са децом.

Школске 1949/1950. године настава у предшколском образовању (игралишту) изводи се на српском и мађарском језику, а забавиље су: Станислава Миленковић, до премештаја у Суботицу, а затим Христина Швинд и Јелисавета Тот, у одељењу на мађарском језику.

На основу Решења ГИО НС АПВ (бр.13307/40), 5. децембра 1949. године, Христина Швинд, забавиља из Обровца премештена је у Врбас.

За обележавање Дечје недеље 1949. године, Повереништва за просвету СНО Кула доставио је Управи ОШ План и програм Дечје недеље (бр. К.1448/49), 24. септембра т.г. Истим је за 25. септембар предвиђено:„Да АФЖ и Народна омладина одрже своје састанке у циљу посећивања дечјег игралишта (забавишта). Даривање деце дечјим играчкама, брошурама, колачима, а такођер награђивати мајке које су најбоље неговале децу и које су се истакле у хигијени своје куће. Отворити дечје изложбе. [...]“.

Министарство просвете, у смислу чл. 28. Закона о државним службеницима НР Србије, а према указаној потреби и с обзиром на деликатан и врло напоран рад запослених у ресору Министрства просвете, донео је Одлуку: „ Васпитачи, забавиље и помоћни васпитачи користе годишњи одмор од месец дана и то у времену од 10. јуна до 10. септембра, а о овоме доноси одлуку Повереништво за просвету СНО, а на предлог управитеља Школе. Време проведено у летовалиштима са децом неће се рачунати у годишњи одмор. [...]

У изузетним случјевима, када то захтевају неодложни школски послови, могу се поједини помоћни васпитачи, васпитачи, учитељи, наставници, професори и остали службеници запослени у школама и ваншколским васпитним установама позвати са годишњег одмора“.

Приликом одласка на годишњи одмор сваки просветни радник био је у обавези да се јави руководиоцу Школе и остави адресу.Број деце у забавишту, на дан 1. новембра 1950. године

Семинару за васпитаче и помоћне васпитаче предшколских установа, вртића и забавишта, 23. и 24. новембра 1950. године у Сомбору, присуствују Христина Швинд и Јелисавета Тот. Забавиље су на семинар понеле: маказе, креп папир, тањи картон, свеску и оловку како би могле израдити и неке узорке из ручног рада и цртања, односно како би нешто забележиле.

Предлог за пресељење одељења српског забавишта из Старог у Нови Врбас, у Улицу Ворошилову (данашња Улица палих бораца), донело је Наставничко веће ОШ, 22. маја 1951. године.

Након ослобођења земље, ГНООВ одлучио је да се у сваком месту Војводине оснује обданиште за децу оних пољопривредних радника који за време летњих пољопривредних кампања нису у стању да сами својој деци пруже родитељску негу, правилну исхрану итд. Формирани су одбори који ће то спровести. У Врбасу је то урађено 9. јуна 1945. године.По завршеној колонизацији и формирању сељачких радних задруга (СРЗ) у Врбасу, оснивају се сезонска дечја обданишта при истима.

Сезонско дечје обданиште СРЗ Сава Ковачевић почело је да ради школске 1947/1948. године, привремени рад за време летњег распуста. За рад су ангажоване забавиље ОШ. Обданиште је било смештено у Улици Ворошиловој, са 40 полазника-деце. Имало је три спаваће собе, кујну, купатило и базен у изградњи.

У септембру 1949. године донета је Уредба о оснивању сезонских вртића при СРЗ. На иницијативу УО Задруге Сава Ковачевић, маја 1949. године, основано је задружно дечје обданиште. Управник је Јован Вучетић, првоборац, а васпитачица Даница Даковић.

Почетком јуна 1950. године дечје обданиште Задруге Сава Ковачевић имало је групу од 40 малишана, старих од 3 до 6 година.У исто време, у току Дечје недеље, Задруга Сутјеска дала је обавезу да ће отворити дечје обданиште. Нађена је погодна зграда, у непосредој близини Задруге. Дневни трошак за издржавање сваког детета у овом обданишту није износио више од 11 динара.

Половином јула 1951. године у ова два обданишта је око 100 деце. Обданишта су била припремљена за рад, набављене су играчке и радио апарати.Крајем августа 1951. године у Врбасу су основане три осмолетке. При школама су формирана одељења забавишта. У Првој осмолетки (данас ОШ Петар Петровић Његош) у дечјем игралишту (забавишту) било је 74 полазника.

Доктор Јосип Јелен, лекар Секторске амбуланте у Врбасу, 12. априла 1952. године, предложио је да се због појаве малих богиња код штићеника забавишта исто затвори до 16. априла. „Салу коју употребљавају треба добро проветравати и патос добро изрибати“.

Забавишта при врбаским осмолеткама одвојила су се 1. јула 1953. године. Вукица Живановић (Забавиљска школа Љубљана, 1930), васпитачица у Његошевој школи, постављена је за управника забавишта. Настава се одвијала у три посебне зграде, са по једном учионицом.

На крају наставне 1953/1954.године (27. јуна) шест одељења забавишта, са близу 300 деце, под руководством својих забавиља Јелене Ланг, Милене Вујичић и Амалије Паланчанин, извело је завршну приредбу са културно-уметничким програмом (неколико краћих сличица, рецитација, песама и кола).

На крај школске 1953/1954. године донета је одлука, да се укине Управа забавишта Врбас, те да се постојећа забавишта врате, односно по територији и наставном језику, прикључе постојећим осмогодишњим школама. Управница забавишта била је Милена Вујичић.

Забавиште у Виноградима преселило се из своје зграде (радило у просторијама Циглане) у једну од учионица ове школе у Виноградима.

Школске 1954/55. године у три одељења забавишта при Његошевој школи је 135 питомаца-деце полазника. Првог октобра 1954. године почела је да службује васпитачица Милица Хаџи-Поповић, која је јуна 1930. године завршила Школу за васпитаче у Дубровнику. У првој половини 1955. године долази до исељења врбаских Немаца, па је на почетку другог полугодишта, због малог броја деце, дошло до укидања забавишта на немачком језику. Рад се одвијао у Улици палих бораца бр. 7 (бивша зграда Јеврејске црквене општине). Са децом је радила Јелена Ланг, предратна васпитачица.

Школске 1955/1956. године, забавиште при Његошевој школи је са 147 полазника, а рад се одвијао на три места: два одељења у граду и једно одељење у Виноградима. Васпитачице су биле: Милица Хаџи-Поповић, Милена Вујичић и Илона Бандула.

Приликом анализе десетогодишњег рада дечјих забавишта у Врбаском срезу, лист Дневник, 16. децембра 1955. године, својим прилогом Неки директори коче рад предшколских установа, наводи: „[...] Примери таквог неразумевања могу се наћи и у Врбасу, где Народни одбор намерава да зграду Забавишта бр. 1 додели Музичкој школи иако је она (због ширине дворишта) најподеснија баш за предшколску установу, а Музичкој школи није потребно толико двориште, а могу се наћи и друге просторије. [...]“

Почетком фебруара 1956. године, ваншколски рад васпитачица огледао се: Милица Хаџи-Поповић, члан је градског хора Лира, Илона Бандула активна је у Драмској секцији КД Јожеф Атила, док Јелена Ланг није била ангажована, због болести. Поред тога сви просветни радници, према указаној потреби, помагали су рад Друштва Наша деца.

Нижа одељења и одељење забавишта Његошеве школе у Виноградима 1. јануара 1958. године идвојила су се у самосталну школу (I – IV разред).

На основу Упитника о установама за децу од 0 до 7 година СПК СНО Кула, од 15.априла 1958. године, дају се следећи подаци о раду дечјег вртића:„1/ Врста и назив установе: Дечји вртић бр. 1 и 22/ Адреса установе: Врбас, Општина ВрбасМесто Врбас, улица и број: Палих бораца 203/ Година када је установа основана: 1948. год.4/ Ко је основао установу: Задруга (СРЗ) С. Ковачевић5/ Ко се сада брине о раду и издржавању установе: I Осмогодишња школа6/ Да ли је установа на буџету или се самостално финансира:На буџету школе која издржава установу.8/ Колика је уплата месечна родитеља: 50 динара9/ Услови смештаја: у колико је просторија: 2 (соба 5 x 6mи гардероба),10/ Остали простор: ходник, двориште и пољски WC11/ Број деце: 41, мешовита група, на пријем чека 30 деце17/ Орган одлучивања у школи: Родитељски савет, питања која је решавао у току 1957. и 1958. године:Родитељска помоћ /новчана/ установи; Организација приредби, сарадња са Школским одбором и др.

19/ Кадрови: Вујичић Милена, васпитач и Машановић Даница, помоћница“.У Акту Његошеве школе - Извештај о оснивању забавишта, од 13. августа 1958. године, дају се други подаци:Оснивач СРЗ С. Ковачевић, 1950. НОО Врбас, 1951.Изградња у динарима 30.000 40.000Трошкови у 57. г/дин. 14.000 12.000Трошкови у 58. г/дин. 16.000 15.000Просечан број деце, дневно у 1957. г. 35 32Просечан број деце, дневно у 1958. г. 33 34Запослено 1+1 1+1Број деце у 1957. г. 43 40Број деце у 1958. г. 41 39.

Народни одбор општине Врбас, Одлуком (бр. 01-8606), 15. октобра 1958. године, формирао јеПредшколску установу Наша радост, те се од 1. јануара 1959. године предшколска одељења школа припајају тој новоотвореној установи. На основу Решења НОО Врбас (бр. 10414/58), 16. октобра т.г, за управитеља Установе постављена је учитељица Радојка Симићевић (Учитељска школа Сомбор, 1952). Установа је имала преко 200 полазника.

Одлуком НОО Врбас, 24.августа 1962. године, укинута је Предшколска установа Наша радосту Врбасуса 31.августом 1962. године,а одељења поменуте Установе припојена су одговарајућим школама, док је највећи део ових одељења припојен Његошевој школи, са целокупном документацијом. Овој школи припојена су одељења која су се налазила у Улици палих бораца број 1 и Иве Лоле Рибара број 7. Преузете васпитачице формирале су свој Актив у оквиру Његошеве школе, а руководилац Актива је Илона Писаревић. Учитељица Радојка Симићевић, дотадашњи руководилац ПУ, распоређена је у разредну наставу. Забавиште је имало седам одељења, а васпитачи су: Илона Писаревић, Марија Ристић, Марија Варјаш (мађарско одељење), Загорка Попов, Марија Баровић, Аница Ћурчић и Милица Хађи-Поповић.

На заједничком састанку васпитача са територије Куцуре, Савинога Села и Врбаса, а на предлог Милене Пјешчић, саветника за предшколске установе при Центру за унапређење школства из Новог Сада, формиран је Стручни актив васпитача са територије ових места. Актив је почео са радом 1. марта 1964. године.

Након санитарно-хигијенског прегледа вртића у Улици палих бораца број 1, од стране санитарне инспекције СО Врбас, 11. октобра 1966. године, наложене су следеће мере: изнети смеће из дворишта; уклонити дотрајалу каросерију аутомобила из дворишта; окречити летњу кућицу; осигурати поклопац на шахти од кишнице; издвојити из употребе емајлирано обојено посуђе (канте за ношење воде, шоље, итд); за прање руку и посуђа обезбедити текућу воду (резервоар са водом), пошто водоводна инсталација није функционисала; из оставе уклонити све неопходне ствари; набавити типизиране канте за смеће (са поклопцем), те када се узме и налаз саветника Милеве Пјешчић, марта 1966. године, дечји вртић се морао преселити у објекат обданишта у Улици И. Л. Рибара број 7.

ИО Међуопштинске заједнице образовања (МОЗО) Кула-Врбас, 17. октобра 1967. године, донео је Одлуку:Да број одељења зависи од броја ученика - васпитаника уписаних почетком школске године, односно обухваћених васпитним групама у предшколским установама и домовима ученика.

Према врстама установа, број одељења и група утврђује се: У предшколским установама васпитна група има: а) 20 деце од 3 и 4 године старости; б) 25 деце од 4 и 5 година старости; ц) 30 деце од 5 и 6 година старости.

Школске 1967/1968. године у оделењима предшколског узраста Његошеве школе велики је број полазника (227), па се Школа обратила МОЗО Кула-Врбас за отварање још једног одељења. До окончања овог питања, путем конкурса, замену је обављала васпитачица Илона Домонкош. Настава се изводила у згради бр. 3 у Улици И. Л. Рибара, број 9. Те школске године у дечјем вртићу је седам васпитних група, од тога једна група је двојезична, а једна комбинована (мешовита). Наставу су изводиле: Илона Писаревић, Леона Петковић, Марија Баровић, Марија Варјаш, Аница Ћурчић, Илона Домонкош и Марија Ристић. Поред наставног особља у вртићу је и три помоћна службеника - даде, које поред своје редовне делатности одржавају чистоћу и ложе за време зиме. Намештај у дечјем вртићу допуњен је са 16 нових столова.

Његошевашкола, 1. јуна 1968. године, посебно се обратила МОЗО Кула-Врбас у вези са проблематиком дечјег вртића: нерешено стамбено питање станара у објекту; санитарне просторије поред деце користе и два станара; двориште зграде је неограђено, уређење кухиње и др. Убрзо након тога МОЗО Кула-Врбас одобрила је школи износ од 16.000 динара за подизање ограде и изградњу пољског WC.

Шк. 1968/1969. године при Његошевој школи је било седам васпитних група (одељења) дечјег вртића, од тога на српскохрватском наставном језику шест и једна група на мађарском наставном језику, са укупно 192 штићеника. Структура васпитних група била је следећа: четири групе старијег предшколског узраста, једна група средњег предшколског узраста и две групе мешовитог предшколског узраста.На седници Наставничког већа Његошеве школе, 18. јануара 1969. године, приликом разматрања Информације о одвајању забавишта од школе, Актив васпитача би је мишљења да треба оформити једну предшколску установу. Овај предлог подржало је и Наставничко веће.

Дана, 01. септембра 1969. године почела са радом Предшколска установа Бошко Буха. Тада је дошло до издвајања Актива васпитача и деце тог узраста из састава ОШ Петар Петровић Његош у Врбасу. У ПУ прешли су васпитачи: Илона Писаревић, Марија Варјаш Кркљеш, Леона Петковић, Марија Баровић, Марија Ристић, Илона Тот, Аница Ћурчић и помоћни службеници Савета Домонкош и Олга Вујачић.

Занимљиво је истаћи да је приликом доградње ОШ Петар Петровић Његош у Врбасу (1977-1980) Управа Његошеве школе била у просторијама ПУ Бошко Буха, одељења на Јасикама.У Врбасу, 02. фебруара 2018. године Аутор прилога,(28 година С.У.) ецц Владимир УвалинИзвори:Владимир Увалин, Летопис Основне школе у Врбасу 1944-1951, Врбас 2011.Владимир Увалин, Привреда Врбаса 1945-1951, Врбас 2013.Владимир Увалин, Прва осмолетка - Основна школа „Петар Петровић Његош“ Врбас (1951-2016), Врбас, 2016.Владимир Увалин, Од музичког течаја до ОМШ у Врбасу (1952-2017), Врбас 2017.Решење СО Врбас, бр. 02/4-5189/69, 18. VII 1969; Сл. лист Општине Врбас, бр. 7/69.